Poslednji deo Vremena smrti ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina.
Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu...
„Veliki političko-istorijski ep o sudbini srpskog naroda, njegovoj žrtvi i napuštenosti od strane njegovih saveznika u vreme Prvog svetskog rata.“ Le Monde
Na vrhu Ćosićeve tolstojevske piramide stoji predsednik srpske vlade Nikola Pašić. Na dnu – seoski najamnik Tola Dačić. Između su vojvode i redovi, ministri i poslanici, kukavice i heroji, idealisti i pokvarenjaci... Između su zaneseni đaci i skrhani starci, ali i plemeniti nasilnici, otmeni lihvari i dobrodušne kurve, uz mnoge druge živopisne i protivrečne likove koji Vremenu smrti obezbeđuju višedimenzijalnost i dubinu... Ali ta dva lika predstavljaju otelovljenje specifičnog paradoksa, po kojem će buduća istorija književnosti, rasterećena dnevnopolitičkih inhibicija, prepoznavati Dobricu Ćosića i njegovo delo. Vladimir Kecmanović