Kratki roman Prokleta avlija, čije pisanje je Andrić započeo između dva svetska rata, a dovršio ga i objavio 1954. godine smatra se piščevim remek-delom. Svi protagonisti Proklete avlije, ma koliko različiti, čuvaju u sebi iskustvo sužnja, pa i svet, makar i nesvesno osećaju kao ograničen, teskoban prostor. Kao da je samo postojanje tamnovanje. „Svi su sporedni i nevažni“, zapisuje Andrić, „Avlija živi sama za sebe, sa stotinu promena, i uvek ista.“